Pra­va srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri mo­ra­ju bi­ti ri­je­še­na usta­vom uko­li­ko dr­ža­va že­li da po­sta­ne čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, sa­op­štio je ju­če u raz­go­vo­ru za „Dan“ pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić.
– Ne­ma di­le­me, Sr­bi­ja mo­ra da bri­ne o Sr­bi­ma, bez ob­zi­ra gdje se na­la­zi­li, i to su te­me na­ših raz­go­vo­ra i sa cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma. Ni­je­smo ni u ka­kvim su­ko­bi­ma zbog to­ga, ali je oči­gled­no da mno­ge stva­ri Cr­na Go­ra tre­ba da rje­ša­va ako već že­li da bu­de čla­ni­ca Evrop­ske uni­je i ako je dva po­gla­vlja za­tvo­ri­la a ne­ka otvo­ri­la. Pra­va jed­nog na­ro­da, ko­ji je iskon­ski i fun­da­men­ta­lni u Cr­noj Go­ri, mo­ra­ju da se ri­je­še usta­vom – po­ru­čio je Ni­ko­lić.
Sr­bi­ja, ka­ko je do­dao, ne­će ura­di­ti ni­šta da na bi­lo ko­ji na­čin pri­mo­ra­va Cr­nu Go­ru, jer su dvi­je dr­ža­ve u naj­bo­ljim pri­ja­telj­skim od­no­si­ma.
Po nje­go­voj ocje­ni, tre­ba ja­sno re­ći šta tre­ba da se ura­di da bi srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri bio za­do­vo­ljan. Go­vo­re­ći o ne­ri­je­še­nom pi­ta­nju dvoj­nog dr­ža­vljan­stva iz­me­đu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, Ni­ko­lić je ka­zao da to ne op­te­re­ću­je od­no­se dvi­ju dr­ža­va.
– Gdje da op­te­re­ću­je, ka­da mi ima­mo to­li­ko gra­đa­na sa dvoj­nim dr­ža­vljan­stvom da ni sa­mi ne zna­mo ko­li­ko. I kod nas je uslov is­pis iz jed­nog dr­ža­vljan­stva da bi se do­bi­lo dru­go. Lju­di uzi­ma­ju dr­ža­vljan­stva za­vi­sno od to­ga ka­ko ko­ja dr­ža­va to gle­da i kon­tro­li­še. Cr­na Go­ra bi mo­gla da za­zi­re od pre­ve­li­kog pri­li­va lju­di iz Sr­bi­je ko­ji uzi­ma­ju cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, pa bi mo­žda pro­mi­je­ni­la od­nos vla­sti u po­li­ti­ci. Ali za­što ne bi gra­đa­ni Cr­ne Go­re ima­li i srp­sko dr­ža­vljan­stvo ako je Sr­bi­ja sa tim sa­gla­sna baš kao i Cr­na Go­ra – re­kao je Ni­ko­lić i do­dao da ne zna Sr­bi­na ko­ji ne že­li srp­sko dr­ža­vljan­stvo.
Pred­sjed­nik Sr­bi­je pro­ko­men­ta­ri­sao je i pi­ta­nje po­lo­ža­ja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri, re­kav­ši da ne pro­đe ni­je­dan po­li­tič­ki sa­sta­nak a da se ne do­tak­nu i pi­ta­nja po­lo­ža­ja cr­kve.
– I to ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, jer i u Ma­ke­do­ni­ji po­sto­ji pro­blem sa kon­sti­tu­i­sa­njem cr­kve. U prin­ci­pu, Ma­ke­don­ska pra­vo­slav­na cr­kva po­sto­ji, a Cr­no­gor­ska pra­vo­slav­na cr­kva ne po­sto­ji. Me­đu­tim, Ma­ke­don­ska pra­vo­slav­na cr­kva tre­ba da se vra­ti pod okri­lje Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. To ma­ke­don­sko po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo ni­je shva­ta­lo, pa su pra­vi­li pro­ble­me Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi. Ra­zu­mi­jem že­lju po­je­di­na­ca ko­ji su ne­ka­da pri­pa­da­li Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, po­je­di­nih po­li­ti­ča­ra u Cr­noj Go­ri ko­ji sma­tra­ju da tre­ba ima­ti i cr­kvu ka­da se ima dr­ža­va. Ali, to pod­li­je­že dru­gim ka­no­ni­ma, ko­je mi, po­li­ti­ča­ri, ne ra­zu­mi­je­mo jer su stva­ra­ni hi­lja­da­ma go­di­na ra­ni­je – is­ta­kao je Ni­ko­lić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o eko­nom­skoj sa­rad­nji Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, To­mi­slav Ni­ko­lić je ka­zao da sa cr­no­gor­skim ko­le­gom Fi­li­pom Vu­ja­no­vi­ćem već odav­no raz­go­va­ra o pru­zi Be­o­grad– Bar.
– Na na­šu sra­mo­tu, pru­gom Be­o­grad–Bar da­nas se pu­tu­je dva pu­ta du­že ne­go u vri­je­me ka­da je iz­gra­đe­na. Ra­dio sam 1971. go­di­ne na toj pru­zi, da­nas se pu­tu­je 14 sa­ti a ne­ka­da je pu­to­va­nje tra­ja­lo se­dam ili osam ča­so­va. To tre­ba da se sve­de na če­ti­ri sa­ta. Ne­ma raz­lo­ga za po­sto­ja­nje Lu­ke Bar ako pru­ga Be­o­grad–Bar ne ra­di. Po­ve­za­će­mo se i auto­pu­tem. Mi­slim da će in­fra­struk­tu­ra da nas bo­lje po­ve­že. Či­ni se da mo­že­mo da ob­no­vi­mo sve ve­ze ko­je su po­ki­da­ne sa­mo­stal­no­šću Cr­ne Go­re, mo­žda bez iči­je vo­lje, jed­no­stav­no ta­ko se de­si­lo – za­klju­čio je Ni­ko­lić.
NI­KO­LA MAR­KO­VIĆ


Ja­ča­ti sa­rad­nju u regionu

Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić je bo­ra­vio u Cr­noj Go­ri po­vo­dom uče­šća na sa­stan­ku pred­sjed­ni­ka dr­ža­va pro­ce­sa „Br­do–Bri­o­ni“. Cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić ka­zao je na­kon tog sa­stan­ka da je pri­hva­tio ide­ju pred­sjed­ni­ka Austri­je Hajn­ca Fi­še­ra da na kon­fe­re­nci­ji u Be­ču, 27. av­gu­sta, bu­de za­klju­čen spo­ra­zum o gra­ni­ci iz­me­đu Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
– Ima­li smo sjaj­nu ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­ka Austri­je Fi­še­ra, ko­ju smo pri­hva­ti­li i pred­sje­da­va­ju­ći Pred­sjed­ni­štva BiH Mla­den Iva­nić i ja – da po­ku­ša­mo da na kon­fe­ren­ci­ji u Be­ču u av­gu­stu za­klju­či­mo spo­ra­zum o dr­žav­noj gra­ni­ci Cr­ne Go­re i BiH, ko­ji bi bio pr­vi spo­ra­zum u re­gi­o­nu – ka­zao je Vu­ja­no­vić.
Is­ta­kao je da je na sa­stan­ku kon­sta­to­va­no da bez za­pad­nog Bal­ka­na ni­je pot­pu­na ni EU.
– Za­pad­ni Bal­kan tre­ba da bu­de dio EU ka­ko bi ona ima­la svo­ju cje­li­nu. Pro­ces pri­stu­pa­nja EU ni­je teh­nič­ko, već po­li­tič­ko pi­ta­nje, i pod­ra­zu­mi­je­va da se uva­že oso­be­no­sti sva­ke dr­ža­ve ko­ja pri­stu­pa – ka­zao je cr­no­gor­ski pred­sjed­nik.
Na sa­stan­ku je pred­lo­že­na ini­ci­ja­ti­va pred­sjed­ni­ka Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske Bo­ru­ta Pa­ho­ra i Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić – da se pred­sjed­ni­ku evrop­skog sa­vje­ta Do­nal­du Ta­sku upu­ti pi­smo i da se pred­lo­ži odr­ža­va­nje kon­fe­ren­ci­je sa dr­ža­va­ma za­pad­nog Bal­ka­na.
– Pred­lo­že­no je i da se sve ak­tiv­no­sti na pu­tu pri­stu­pa­nja po­seb­no ana­li­zi­ra­ju i da se da do­pri­nos u pri­stu­pa­nju dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na. Pri­hva­ti­li smo ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­ka Pa­ho­ra i pred­sjed­ni­ce Gra­bar Ki­ta­ro­vić, da u ime Br­do–Bri­o­ni pro­ce­sa po­sje­te Ma­ke­do­ni­ju i da da­ju do­pri­nos sta­bi­li­za­ci­ji pri­li­ka u toj ze­mlji – is­ta­kao je Vu­ja­no­vić.V.R.


No­va srpska demokratija pri­re­di­la pri­jem u vi­li „Mi­lo­čer”

Po­vo­dom po­sje­te pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je u vi­li „Mi­lo­čer” pri­re­di­la sve­ča­ni pri­jem ko­jem je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj zva­ni­ca. Ni­ko­lić je raz­go­va­rao sa ru­ko­vod­stvom No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je, na če­lu sa li­de­rom An­dri­jom Man­di­ćem. Raz­go­vo­ru su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci srp­skih or­ga­ni­za­ci­ja u Cr­noj Go­ri, ra­se­lje­nih sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, kao i am­ba­sa­dor Sr­bi­je u Pod­go­ri­ci Zo­ran Bin­gu­lac.
Dočekujući Nikolića, Mandić je ispred vile „Miločer” rekao da je to pravo mjesto koje je Nova zakupila da bi ugostila predsjednika Srbije.
– Ovo je dvorac i ljetnjikovac naše slavne dinastije Karađorđević. Ovdje su boravili srpski kraljevi i zato ima velike simbolike da baš na ovom mjestu predstavnici Srba dočekuju predsjednika Srbije – istakao je lider Nove.
Man­dić je na­kon sa­stan­ka za „Dan“ ka­zao da su u No­voj ve­o­ma za­do­volj­ni raz­go­vo­rom sa Ni­ko­li­ćem. Is­ti­ču da su pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je pre­do­či­li da se cr­no­gor­ska vlast lo­še od­no­si pre­ma srp­skoj na­ci­o­nal­noj za­jed­ni­ci i srp­skoj je­zič­koj ve­ći­ni.
Po­li­ti­ka dis­kri­mi­na­ci­je, na ko­ju upo­zo­ra­va­mo go­di­na­ma, i po­ku­ša­ji asi­mi­la­ci­je srp­skog na­ro­da su u za­vr­šnoj fa­zi. Pre­ni­je­li smo pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je da će se Sr­bi u Cr­noj Go­ri iz­bo­ri­ti za svo­ja pra­va. Ta­ko­đe, pre­do­či­li smo mu da je Cr­na Go­ra pri­je osa­mo­sta­lje­nja od Sr­bi­je du­go­va­la sa­mo 600 mi­li­o­na, a da­nas je taj dug na­ra­stao na 2,3 mi­li­jar­de eura. Cr­na Go­ra je pri­je ne­go što je raz­bi­je­na dr­žav­na za­jed­ni­ca ima­la re­spek­ta­bil­nu voj­sku, ras­po­la­ga­la je ve­li­kim bro­jem ne­kret­ni­na i va­žnih re­sur­sa u dr­žav­nom vla­sni­štvu. Da­nas je ta sli­ka pot­pu­no pro­mi­je­nje­na – re­kao je li­der No­ve.
Ka­ko sma­tra, ne po­sto­je zna­čaj­ni­je od­bram­be­ne sna­ge, rat­na mor­na­ri­ca, ni­ti vi­še ima re­sur­sa ko­ji bi se mo­gli ko­ri­sti­ti za raz­voj Cr­ne Go­re.
– Sve je opljač­ka­no i uni­šte­no, Cr­na Go­ra je do­ve­de­na na rub eg­zi­sten­ci­je. Srp­ski na­rod je iz­dr­žao pri­ti­ske re­ži­ma i si­gur­no će se iz­bo­ri­ti za svo­ja pra­va. Kao i svi evrop­ski na­ro­di, i mi će­mo se jed­nog da­na iz­bo­ri­ti za svo­ju slo­bo­du na ovom pro­sto­ru – po­ru­čio je Man­dić. V.R.